Love hit me when I was twelve. I wa

Love hit me when I was twelve. I was still in shorts but little hairs were starting to grow on my upper lip. A young girl, Lucy, lived in the flat above ours. She was pretty with lovely, brown hair and perfect teeth. One day, after I have saved my pocket money for some time, I invited Lucy to go to a variety show with me. I only had seventy cents but I had worked it all out: two tickets for the theatre, fifty cents, and four tram tickets, twenty cents.
It was January and it had snowed earlier that day so we took the tram. Lucy looked charming and I looked handsome as we got off the Times Square. Square. 4

Unfortunately, a candy vendor was standing outside the theatre. I hadn’t thought about that. Lucy saw her favourite coconut candy and asked for it. Like a fool, I bought it for ten cents.
We were miles away from the stage and the noise of Lucy eating her candy was louder than the actors’ voices. During the performance, Lucy ate every single bit of the candy. On the way out, I was a bit upset about the candy. But then I realized I only had enough money for one ticket back home. Today I feel terrible about this, but remember, I was only twelve, it was very cold and Lucy had eaten all the candy.
I turned to her and said, “Lucy, when we left home I had seventy cents, enough for the tickets and the tram fare. I hadn’t planned on candy. I didn’t want candy. You wanted candy and you had all the candy. I have right to go home by tram and leave you to walk. But, you know I’m mad about you. So I’m going to give you a fair chance. I’m going to toss this coin. If it’s heads, you get to ride home. If it’s tails, I ride home.” It was tails. For some curious reason, Lucy never spoke to me again. What had I done wrong?”

Результаты (сербский) 1:

Љубав ме ударио кад сам имао дванаест. И даље је у шорцу, али длачице су почели да расту на горњој усни. Млада девојка, Луси, живео у стану изнад нашег. Била је лепа са дивним, смеђе косе и савршених зуба. Једног дана, након што сам спасао џепарац за неко време, позвао сам Луци да идем у различитим представу са мном. Имао сам само седамдесет центи, али сам радио све од:. Две карте за позориште, педесет центи, а четири трамвајске карте, двадесет центи
Био је јануар и да је сновед раније тог дана па смо узели трамвај. Луси Погледао шармантан и погледао сам згодан као што смо изашли из Тимес Скуаре. Квадрат. 4

Нажалост, слаткиш продавац је стајао испред позоришта. Нисам о томе размишљао. Луси је видео своју омиљену кокоса слаткише и тражио. Као будала, купио сам десет центи.
Били смо миља далеко од бине и бука Луси једе јој слаткише је био гласнији него гласа глумаца. Током извођења, Луси јели сваки делић бомбона. На излазу, био сам мало узнемирен због бомбона. Али онда сам схватио да имам новца само за једну карту за повратак кући. Данас Осећам се ужасно због овога, али запамтите, ја сам био само дванаест, било је веома хладно и Луси јео све слаткише.
Окренуо сам се према њој и рекао, "Луси, када смо кренули кући сам имао седамдесет центи, довољно за карте и трамвај тарифа. Нисам планирао слаткише. Нисам хтео слаткише. Хтео си слаткише и имали све слаткише. Морам право да идем кући трамвајем и оставити да хода. Али, знаш да сам луд за тобом. Па ћу ти дати фер шансу. Ја ћу бацити овај новчић. Ако је глава, ти се возити кући. Ако је реп, ја возим кући. "То је писмо. Из неког разлога знатижељни, Луси опет није разговарао са мном. Оно што сам урадио погрешно? "